Њихово је оружје било модерније и смртоносније, али наше срце веће, огромно. То срце је куцало само за нашу Србију, волело је више од властитог живота, од наших синова и кћери, мајки и очева. Ми смо осветлали образ нашим прецима. Ми смо српски Обилићи. Храбро и витешки борили смо се за слободу, част и достојанство отаџбине и нашег народа. Били смо јединствени.
Борили смо се за Србију и као хероји достојни својих предака ушли у легенду и историју, за разлику од оних који не дођоше на Космет, не узеше пушке, већ се сакрише или побегоше из Србије када је Србији било најтеже. Они су својим кукавичлуком обрукали наше славне претке и издали Србију. Ми ћемо опет, ако нам Србија буде нападнута узети пушке и животима својим заштитити отаџбину и слободу.
А они би да нам суде што смо земљу и слободу свету бранили. И мисле да ће кукавице и издајници судити храбрима и родољубима. За издају и кукавичлук се суди, а не за чојство и јунаштво, за одбрану отаџбине. Нећемо дати, ми који смо бранили Космет и Србију, да нико понизи наше мртве Обилиће, наше саборце, наше јунаке.
Нема Србије без слободе, нема Србије без Косова и Метохије. Нема Србије без њених синова и кћери који се за њу боре када непријатељ покуша да је пороби. Србија и Срби су се вазда распознавали по слободи, чојству и јунаштву. Тако ће и остати. Нека се сви који Србији не желе добро плаше наше снаге, нашег херојства, наше љубави према отаџбини и наше одлучности да је сачувамо, слободну и поноситу. Ми нећемо дати да нашу Србију понизе, да је заробе, да јој крила слободе сломе. Нама ће се наша деца, унуци и праунуци поносити.
"Други косовски бој"
"Дан Ветерана - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар