понедељак, 22. јануар 2018.

Бугарски добровољац о Генералу Лазаревићу 1999

Лазаревића сам упознао лично, 24. Марта 1999. године у Приштини.

Ипричао сам му зашто сам дошао на Косово и Метохију, и када је чуо за мога брата Евгенија Василева, иначе добровољца који је положио главу за Републику Српску, рекао је да смо дали превише и није потребно да изгубим и свој живот. Хтео је да ме врати кући, али је видео да нећу да се вратим.

Тада је рекао да размислим и дао ми је једну ноћ за размишљање, да ли да останем или да се вратим у Софију. Рекао ми је, боље да се вратиш, није потребно да твоја мајка плаче и за тобом. Другог дана су ме питали за моју одлуку и да кажу Генералу шта сам одлучио. Ја сам рекао да остајем и да ме испрате тамо где су најтеже борбе.

Нажалост одлука Генерала Лазаревића је била да ме пошаље у околину Приштине, што је и учињено. Нигде није било безбедно на Космету. Може да се каже да је тамо било лакше него на граници. Нажалост имали смо погинуле у нашој јединици од напада терориста. Слободно могу да кажем да је Генерал Лазаревић спасио мој живот, када ме није послао у тешке борбе. Изузетан и поштен човек коме је било жао за мене и мог брата. Иначе сам се пријавио као добровољац још крајем 1998. у Призрену, али тада још нису скупљали добровољце и није било јасно шта следи.

 За блогер дан ветерана, Александар Љубенов Василев

"Дан Ветерана - Видовдан"

субота, 06. јануар 2018.

Слушај ' вамо, ближи се пресудни тренутак

Моје обраћање свој браћи по оружју...
Делите и обавестите и осталу братију да знају да се ближи пресудни тренутак...

"Слушај 'вамо, одлучно и сигурно, све ратне јединице, сви батаљони, све бригаде, под једну заставу. На команду ЗБОР, срешћемо се на Сретење. Немамо куда назад.

И опет! Слушај 'вамо, али слушај добро.,
Доста је било зајебанције!!!
Ја сазивам, где и кад буде требало.
Ко ће да дође, братски има да стигне...

Заказујем радну трибину или збор ветерана на Сретење, 15.02.2018. године. Има се времена за припремити, а и није радан дан, тако да нема више изговора. Заказујем такође да се одржи у Београду, Општина Стари Град, Македонска 42. у времену од 13.00 до 15.00 часова. Даћемо људима два сата вољно јер смо такође добили термин који ћемо искористити од 17.00 до 19.00 у сали дома Храма Светог Саве... Биће још детаља и предлога, дајте и ви своје...

И да не буде само на супрот субнора, сабора или каквих табора. Већ на корист велике борачке већине која трпи неправду све ове године...

Пуца нам више прслук за удружења и политике. Прво часни људи да се окупе, припадност једина Отаџбини и народу који су бранили...

И поштовање међу братијом ратном, а најпре љубав братска. Знају они прави шта то значи... Све остало су лоши компромиси и смрдљива политика...

Дневни ред (са припремљеним детаљнијим објашњењем на само Сретење) са циљем до испуњења је:

1. Обележавање дана ветерана сваког Видовдана. (Државни празник)
2. Апсолутно признање права на ПТСП. (Без временског ограничења)
3. Националне пензије за ветеране, РВИ и ППБ. (Без дезертера)
4. Борачки закон праведан за све. (Поновити расправу у целој Србији)
5. Борачко министарство. (Ветеран министар)

Без Сретења, неће нам бити ни Видовдана...

Ваш брат по оружју, Ненад Станић.
Бр.тел: 0612363509
Живи били..."

"Дан Ветерана - Видовдан"

Моје писмо Патријарху

Моје писмо Патријарху, поделите и пошаљите га у Патријаршију, само да дође до његових очију...

"Његовој Светости Патријаху српском Господину Иринеју

Ваша Светости,

Обраћам Вам се са молбом да ме благословите и примите на разговор.

Наиме, овлашћено сам лице испред неколико удружења ратних ветерана, ратних војних инвалида, породица погинилих бораца, као и полицијских ратних ветерана. Код нас се на основу потребе сећања и поштовања погинулих и живих ратника, родила идеја да имамо дан ратних ветерана, када би се ово друштво сетило погинулих, а живима указало најосновније људско поштовање. Идеја за сам дан и датум обележавања је без икакве двојбе, Видовдан. Знајући да наша Црква тада даје помен свим погинулим ратницима од Косовског боја до данашњих дана, као и да је Видовдан стара војничка слава, нама живим ратницима то је био једини логични избор.

Ове године смо се самостално, без икакве и ичије политике, у Чачку на Видовдан организовали и обележили тај дан, наглашавајући једину припадност Отаџбини и народу који смо бранили. За тај дан добили смо благослов од Владике Жичког Г. Јустина, коме смо се на време обратили. Тада смо саставили и званичан документ, захтев надлежном министарству, да се дан ветерана на Видовдан уведе у календар државних празника, са јасном паролом која гласи: "Мртве не заборавите, живе поштујте"

Политичари који су на надлежним функцијама чули су за ову идеју, и сада покрећу иницијативу да се дан ветерана обележава, али по њиховим одлукама а не нашим жељама. Чињеница је су већ одлучили да тај дан буде 4. децембра. Самим тим показали су да за нашу идеју и жељу немају слуха, колико год да је то за нас неприхватљиво. Ово је само један у низу безбројних негативних ставова према нама, од стране надлежних политичара, којим се наставља вишегодишњи неправедни однос према целој борачкој популацији ратова деведесетих година прошлог века.

Стога, овом приликом молим за помоћ, подршку.

Благословите и опростите.

Ратни ветеран са Кошара, Ненад Станић.

Тел: 0612363509"

"Дан Ветерана - Видовдан"